Connect with us

З життя

Втома. Я більше не можу: свекруха руйнує мою родину

Published

on

Тягар. Я вже не можу. Свекруха руйнує мою сім’ю.

Важко вимовляти ці слова, але сил більше немає. Хтось, може, посміхнеться або знизить плечима, але я стою на межі. Хочу взяти донечку й піти. Так, я досі кохаю свого чоловіка — він чудовий батько, добрий, ніжний, турботливий… Але поруч із ним — його мати. Жінка, яка повільно, але невблаганно руйнує все, що ми будували роками.

П’ять років шлюбу. Здавалося б, за цей час можна було б знайти спільну мову, звикнути. Та ні. Його мати — як буря, що проноситься через наше життя, не залишаючи нічого цілого. Вона командує, втручається, диктує. І найболючіше — мій чоловік мовчить. Він просто дозволяє їй.

У неї завжди було двоє «чоловіків» — її власний і мій. Вона звикла, що всі навколо — її солдати, які беззаперечно виконують накази. І її не хвилює, що в її сина — своя родина, своя дитина. Головне, щоб усе було за її сценарієм.

Коли я народжувала нашу донечку, було критично. Ми з малечею балансували на межі життя й смерті. Доньку відразу забрали у реанімацію, я навіть не встигла її пригорнути. І ось у палату заходить свекруха. Замість підтримки — холодний погляд, докори, приховане роздратування. Потім усмішка — брехлива, як усе в ній. А через тиждень вона вже шепоче моїм батькам, що це я винна, що відмовилася від кесаря, а лікарка, мовляв, так і сказала. Я пережила це, затиснувши зуби.

Я терпіла. Заради родини. Заради чоловіка. Але рік тому, коли ми вирішили поїхати в гості не за її планом, вона розкричалася. Кричала, ображала, принижувала — уперте прямо в обличчя. До цього вона діяла за моєю спиною. Скандал був жахливий. Я ледве стрималася, щоб не вдарити її. Відтоді ми не спілкуємося.

Але її хватка міцна. Вона й далі маніпулює чоловіком, ллє крокодилячі сльози, грає жертву. І він — вірить. «Це ж мама», — повторює він, немов мантру.

Нещодавно вона запропонувала «допомогти» нам купити хату. Ми живемо в жахливих умовах, без зручностей, з дитиною. Це була наша мрія. Ми знайшли варіант, залишалося лише її внести свої гроші. І що ж? Вона відмовилася, бо хата «занадто далеко від неї». Усе. Зруйнувала нашу мрію одним рухом.

А в них у хаті — євроремонт, нові ворота, техніка, меблі… Та жодного разу за п’ять років вона не прийшла подивитися, як живе її син. Наче йому нічого не потрібно. Іногда привозить нам продукти, ніби милостиню. Я не прошу мільйонів, я прошу поваги. Розуміння. Просто людської участі.

Після пологів у мене була страшна депресія. Зараз вона повертається. Знову відчуваю, як опускаються руки. Ніби я — ніхто. Ніби мій біль неважливий. Ніби я муси страждати, щоб хтось інший почувався могутнім і незамінним.

Скажіть, що мені робити? Як захистити свою родину? Як самій не розвалитися? Я більше не витримую її тиску, її брехні, її егоїзму. Немає сил більше прикидатися. Я втомилася. До сліз втомилася.

Click to comment

Leave a Reply

Ваша e-mail адреса не оприлюднюватиметься. Обов’язкові поля позначені *

16 + 17 =

Також цікаво:

З життя7 години ago

Heartbreaking Choice: Man Forced to Give Up His Beloved Dog Due to Rising Vet Costs

An old man had to sacrifice his dog because he couldnt afford to save him. Tears streamed down the mans...

З життя7 години ago

A Man Forced to Give Up His Beloved Dog Due to Rising Vet Costs He Can No Longer Afford

An elderly man must sacrifice his dog because he cannot afford to save it. With a heavy heart, an old...

З життя9 години ago

Heartbreaking Choice: Man Forced to Give Up His Beloved Dog Due to Rising Vet Costs

An old man had to sacrifice his dog because he couldnt afford to save him. Tears streamed down the mans...

З життя10 години ago

The Charming Foreign Countryside Cottage

The Foreign Country Cottage A year ago, the Wilsons bought a country cottage. After turning fifty, Peter felt a strong...

З життя11 години ago

The Charming Foreign Countryside Cottage

The Old Country Cottage A year ago, the Wilsons bought a countryside cottage. After turning fifty, Peter felt a deep...

З життя17 години ago

Galina Peterson lunged for the envelope so fiercely that everyone gasped, and spoons clattered against plates. Her nails, painted a glossy red, nearly tore into the paper—but the notary’s palm came down firmly on her hand.

Margaret Peterson lunged for the envelope so fiercely that everyone flinched, and spoons clattered against plates. Her nails, painted a...

З життя17 години ago

The morning swam in the grey light, the coffee maker clicked, and steam slowly rose against the windowpane.

The morning swam in grey light, the coffee machine clicked, steam slowly rising against the window. I just sat there,...

З життя20 години ago

Mother,” Viktor whispered softly when they were alone in the kitchen, “I’ve been thinking for a long time about telling you this.

“Katie, Mum,” Victor began softly when they were alone in the kitchen, “Ive been meaning to tell you something for...